Slika – Izvor: NASA/SDO/Goddard Space Flight Center

Наслов предавања: Сунце - звезда Сунчевог система

Предавач: др Милан Милошевић

Термин: 09.03.2024. 11:30-13:00

Просторија: Просторија 301

О предавању: Сунце - наша звезда је једна обична, просечна звезда у свемиру. За нас оно је једна посебна звезда, од које зависи живот на нашој планети. На овом предавању сазнаћете како је Сунце настало, како добија енергију и шта ће се са Сунцем десити у будућности. Такође, упознаћете се и са активностима Сунца - снажним и краткотрајним појавама које се одигравају на Сунцу свакога дана и које могу утицати и на нас. Ако временски услови дозволе планирано је и посматрање активности Сунца специјалним соларним телескопом.

Наслов предавања: Од класичне механике до квантне сплетености

Предавач: проф. др Ненад Милојевић

Термин: 09.03.2024 10:00-11:30

Просторија: Просторија 301

О предавању: Прва физичка теорија је постављена у делу Исака Њутна под називом „Philosophiae naturalis principia mathematica“ из 1687. године. Ова теорија је позната као нерелативистичка класична механика у којој не постоји тренутна интеракција између тела. У предавању ће бити приказан пут који је прошла научна мисао од ове строго детерминистичке теорије до потпуно пробабилистичке квантне механике, у којој такође не постоји тренутна интеракција између тела, али се у неким случајевима информација са једног тела (честице) може „тренутно“ пренети на друго тело (честицу) без обзира колико су она удаљена. „Тренутно“ преношење информација између честица је познато као квантна сплетеност тих честица и представља основ квантне информатике.

(слика је преузета са сајта www.pexels.com)

Наслов предавања: Једначина провођења топлоте - најзначајнија једначина у економији

Предавач: проф. др Владан Павловић

Термин: 02.03.2024. 10:00 – 10:45

Просторија: Просторија 506

О предавању: Ово научно-популарно предавање истражује фасцинантну повезаност између једначине провођења топлоте, познате из области термодинамике и њене примене у економији. У средишту пажње је аналогија између трансфера топлоте кроз материјале и преноса вредности кроз економске системе. Дотаћи ћемо се и концепта светске економске кризе, њеним узроцима, као и како нам физика и физички модели могу помоћи у њеном објашњавању и предвиђању.

(слика је преузета са сајта https://en.wikipedia.org/wiki/Optical_molasses)

Наслов предавања: : Да ли можемо трчати брже од ветлости?

Предавач: проф. др Владан Павловић

Термин: : 02.03.2024. 10:45 – 11:30

Просторија: Просторија 506

О предавању: Ово научно-популарно предавање дубоко зарива у област квантне оптике, фокусирајући се на узбудљиви феномен електромагнетно индуковане транспарентности. Овај ефекат, омогућава контролу апсорпције светлости од стране материјала, што нас води до могућности да постигнемо транспарентност за конкретне таласне дужине. Овај ефекат нам такође даје могућност да светлост успоримо до изузетно малих брзина. Интригантно, такве ниске брзине омогућавају несвакидашње сценарије где би и сам човек могао достићи брзине које су превазилазиле светлост. Предавање ће објаснити основе електромагнетно индуковане транспарентности, истражити начине како овај ефекат може бити контролисан и примењен, а затим истакнути потенцијалне последице за наше разумевање природе светлости и њене улоге у нашем свакодневном животу. Учесници ће бити упућени у узбудљиве аспекте квантне оптике и могућности које она отвара за будућа истраживања и развој технологија.

Извор: Биљана Самарџић (Лаб 506)

Наслов предавања: : Мерење излазних карактеристика биполарног NPN транзистора и N-каналног MOSFET -a

Предавач: проф. др Биљана Самарџић

Термин: : 02.03.2024. 12:00 – 13:30

Просторија: Просторија 506

О предавању: Транзистор је активна полупроводичка електронска компоненета која се користи за појачавање електричних сигнала, прекидање струје, стабилизацију напона, модулацију сигнала и друго. Један је од основних елемената готово свих електронских склопова и уређаја.Транзистори се према начину рада деле на две основне групе: биполарне транзисторе (енг. BJT – Bipolar Junction Transistor) код којих проводност зависи од електрона у NPN и шупљина у PNP типу, и униполарне транзисторе (енг. FET – Field Effect Transistor) код којих проводност зависи од електрона у N каналу или шупљина у P каналу. Особине транзистора се могу сагледати из његових графичких карактеристика, које се добијајају мерењем. Излазна карактеристика BJT транзистора је зависност колекторске струје од напона између колектора и емитора, Ic = f (UCE), при чему је струја базе IB параметар. Излазна карактеристика MOSFET-a је зависност струје дрејна од напона између дрејна и сорса, ID = f (UDS), при чему је напон између гејта и сорса UGS параметар.

Извор: Драгољуб Димитријевић

Наслов предавања: Свемир од честица

Предавач: проф. др Драгољуб Димитријевић

Термин: 24.02.2024. 10:00 – 11:30

Просторија: Учионица 301

О предавању: Свемир је један, али огроман. Можда и бесконачно огроман. Сачињен је од празног простора (вакуума) и од честица. Ове честице поседују разне карактеристике. Неке од њих учествују у различитим (фундаменталим) интеракцијама, док неке само преносе те интеракције. Неке су баш занимЉиве, јер имају интересантне карактеристике и можемо их „виђати“ само у великим лабораторијама у добро осмишљеним експериментима, док су друге мање занимЉиве, јер их „виђамо“ сваки дан. Постојање неких од њих је тек скоро експериментално потврђено, а за неке од њих знамо већ више од једног века. Прича о Свемиру од честица говори о неким занимЉивим чињеницама из физике честица.

Извор: https://en.wikipedia.org/wiki/Quasicrystal#/media/File:Ho-Mg-ZnQuasicrystal.jpg

Наслов предавања: Квазикристали – прави кристали или нешто друго? (предавање)

Предавач: проф. др Љиљана Костић

Термин: 24.02.2024. 11:30 – 13:00

Просторија: Учионица 301

О предавању: Сазнаћете када и ко је открио квазикристале, каква је њихова структура и да ли их можемо сврстати у праве кристале. Упознаћете још једног нобеловца, а чућете и одговоре на питања: шта су о квазикристалима мислили познати научници, а шта данас каже Међународно удружење за кристалографију, да ли су значајни само за теоријска разматрања или их можемо применити и у свакодневном животу?

Наслов предавања: Методологија научно – истраживачког рада

Предавач: проф. др Александра Павловић

Термин: 25.11.2023. 10:00 – 11:30

Просторија: Амфитеатар

О предавању: Предавање о методологији научно-истраживачког рада пружа темељно разумевање кључних аспеката истраживачког процеса, постављајући чврст основ за структуриран, систематски приступ истраживању у области рачунарских наука.

Наслов предавања: Марија Кири: невероватна жена увек између две љубави

Предавач: др Биљана Арсић

Термин: 2.12.2023. 10:00 – 11:30

Просторија: Амфитеатар

О предавању: Предавање ће вам пружити увид у дело и живот двоструке добитнице Нобелове награде, Марије Кири. Биће вам предочени детаљи везани за њена достигнућа у области хемије и физике.

(лика је преузета са сајта www.pexels.com)

Наслов предавања: Обновљиви извори енергије - Зелен град

Предавач: др Лана Пантић Ранђеловић

Термин: 02.12.2023. 11:30 – 13:00

Просторија: Учионица 508

О предавању: Интерактивна поставка о обновљивим изворима енергије. Кроз занимљиву поставку ће се ученици упознати да применом обновљивих извора за добијање електричне и топлотне енергије, као и савременим начином очувања животне средине.

Наслов предавања: Едукативни постери: уметност приказивања знања

Предавач: Јелена Матејић

Термин: 09.12.2023. 12:00 – 13:30

Просторија: Рачунарска учионица 5

О предавању: Ова интерактивна радионица ће вам помоћи да се упознате са кључним аспектима стварања, дизајнирања и представљања научних истраживања кроз динамичну форму едукативних постера. У првом делу радионице, истражићемо уопштене карактеристике едукативних постера, као и приступе при њиховом креирању и дизајнирању. Размотрићемо различите начине приказивања истраживања и знања, елементима који чине добар постер, али и које су најчешће грешке у раду. У другом делу, имаћете прилику да се практично упустите у свет стварања постера. Овај део радионице омогућиће вам да будете креативни, истражујете, примените стечено теоријско знање и створите своје прве постере под стручним вођством. Очекујте инспиративно искуство које ће ваша истраживања учинити визуелно запаженим.

Наслов предавања: Поглед у скривено -- шта нам открива електромагнетно зрачење

Предавач: др Лазар Раденковић и др Јелена Делибашић

Термин: 09.12.2023. 12:00 – 13:30

Просторија: Лабораторија 012

О предавању: Да ли је лоптица отишла у аут, или у поље? Да ли је скупа уметничка слика копија или оригинал? Да ли можемо да гледамо кроз зидове? На ова питања ћемо дати одговоре. Или, боље речено, видећемо одговоре. Завирите у скривено, видите невидљиво…

Наслов предавања: Светлост – талас или/и честица?

Предавач: проф. др Саша Гоцић

Термин: 16.12.2023. 10.00 - 11.30

Просторија: Лаб. 012

О предавању: Идеја предавања је да се кроз извођење одговарајућих експеримената да осврт на истраживање природе светлости – вероватно једног од најинтригантнијих питања које мучи научнике кроз миленијуме развоја људског друштва. На основу претпоставке о таласној природи светлости успешно су објашњени ефекти интерференције и дифракције светлости при наиласку на мале препреке или отворе (Хајгенс, Јанг, Френел, Мајкелсон). Са друге стране, ефекат трансферзалне поларизације светлости (осцилације нормалне на правац кретања) је навео Њутна да светлост посматра као ситне честице-корпускуле. Честични приступ и Планкова идеја квантовања емитоване енергије су послужиле Ајнштајну да уведе појам фотон и објасни фотоелектрични ефекат. Све већи број експеримената је показивао да се светлост понаша и као талас и као честица, односно да има дуалну (двојаку) природу, али и да честице (електрони на пример) показују ефекте дифракције, то јест манифестују таласну приоду. Даљи развој науке у XX и XXI веку је само отворио још већи број питања о скривеној природи светлости.

Наслов предавања: Биолошки системи под микроскопом физике: Моделовање биолошких феномена помоћу физичких закона

Предавач: Милица Перић

Термин: 16.12.2023. 11:30 – 13.00

Просторија: Накнадно

О предавању: Ово предавање ће нас одвести у фасцинантан свет споја физике и биологије, тачније у свет биофизике. Открићемо како се физички закони примењују на анализу и разумевање биолошких система на микроскопском нивоу. Ово ће бити путовање кроз узбудљиви свет моделовања биолошких феномена помоћу физичких принципа.

Наслов предавања: Практична астрономија

Предавач: др Милан Милошевић

Термин: 23.12.2023. 10:00 – 11.30

Просторија: Лабораторија 600

О предавању: О телескопима кроз историју, од Галилеја и Њутна до Хабла и Џејм Веба. Упознаћете се са најважнијим карактеристикама телескопа и начином њиховог рада. Осим теоријског предавања видећете и четири телескопа који се налазе у Лабораторији за астрономију, астрофизику и астробиологију ПМФ-а и научићете како се припрема телескопско посматрање и како се ови телескопи користе.

Наслов предавања: Како уз помоћ квантне механике тестирати бомбу, а да она (највероватније) не детонира?

Предавач: др Данило Делибашић

Термин: 03.02.2024. 10:00 – 11:30

Просторија: Учионица 301

О предавању: Замислимо (чисто хипотетички) да поседујемо неку фотосензитивну експлозивну направу, тј. бомбу. Бомба се активира уколико на њу падне и један једини фотон тј. зрак светлости. Међутим, нека постоји одређена вероватноћа да је бомба ћорак. Једини могући начин да сазнамо да ли је ћорак је да бомбу осветлимо. Мана овог приступа је очигледна: уколико бомба није ћорак, она ће овим експериментом експлодирати - а то бисмо желели да избегнемо. Да ли ће питање да ли је бомба ћорак стога заувек остати нерешено, или ипак постоји неки начин да се уверимо у исправност бомбе, а да је не активирамо? Заронимо у узбудљиви и чудновати свет квантне механике и пронађимо неочекивани одговор на претходно питање.

Наслов предавања: Утицај обновљивих извора енергије на развој туризма и географског простора

Предавач: Анђелина Марић Станковић

Термин: 03.02.2024. 11:30 – 13:00

Просторија: Учионица 301

О предавању: Час је посвећен анализи кључне теме која се бави повезаношћу између обновљивих извора енергије, туризма и географског простора. Циљ предавања је истражити како примена обновљивих извора енергије утиче на развој туристичких дестинација и географских подручја. Полазећи од основних појмова обновљивих извора енергије, предавање ће пружити увид у актуелне трендове у коришћењу ових извора у туризму. Проучавање географског простора фокусираће се на идентификацију потенцијалних локација за имплементацију обновљивих извора енергије и њихов утицај на одрживи развој туризма. Кроз интерактивну дискусију и анализу примера добре праксе, ученици ће развити разумевање комплексних веза између енергетских ресурса, туризма и географског планирања, стварајући темељ за даље истраживање и дискусију током курса.

Извор: Нена Велинов

Наслов предавања: Глобално загревање - узроци и последице (предавање)

Предавач: др Нена Велинов

Термин: 10.02.2024. 10:00 – 11:00

Просторија: Просторија 100

О предавању: Климатске промене већ увелико доносе последице по животну средину и начин живота на који смо навикли. Ово предавање пружа информације о узроцима, али и последицама које угрожавају опстанак биљних и животињских врста, али и човечанства. Покушаћемо да дођемо до одговора на питање: Шта урадити како би се зауставило глобално загревање?

Извор: https://commons.wikipedia.org

Наслов предавања: Plazma – haos naelektrisanih čestica - od računarskog čipa do medicine (предавање и демонстрациони огледи)

Предавач: др Жељко Младеновић

Термин: 10.02.2024. 11:30 – 13:00

Просторија: Учионица 508

О предавању: Предавање ће бити посвећено основним карактеристикама плазме и јонизованог гаса као „четвртог агрегатног стања“, као и њиховом налажењу у природи и лабораторији. Посебна пажња биће посвећена значају јонизованог гаса за примене у техници и технологији, почев од различитих светлећих цеви са гасним пражњењима, преко примене у производњи интегралних кола и микрочипова, до најновијег поља примене у биомедицини.

Srednja škola

Наслов предавања: Методологија научно – истраживачког рада

Предавач: проф. др Александра Павловић

Термин: 25.11.2023. 10:00 – 11:30

Просторија: Амфитеатар

О предавању: Предавање о методологији научно-истраживачког рада пружа темељно разумевање кључних аспеката истраживачког процеса, постављајући чврст основ за структуриран, систематски приступ истраживању у области рачунарских наука.

Наслов предавања: Пасивно хлађење соларних панела, термална камера

Предавач: Марко Крстић

Термин: 25.11.2023. 11:30 – 13:00

Просторија: Лабораторија 501

О предавању: Интерактивно предавање о пасивно хлађеном фотонапонском панелу помоћу алуминијумских хладњака. Ученици ће имати прилику да упознају и да користе сву неопходну апаратуру која се користи приликом мерења електричних карактеристика панела. Такође, имаће прилику да користе термалну камеру која има широку примену у соларној енергетици.

Наслов предавања: Марија Кири: невероватна жена увек између две љубави

Предавач: др Биљана Арсић

Термин: 2.12.2023. 10:00 – 11:30

Просторија: Амфитеатар

О предавању: Предавање ће вам пружити увид у дело и живот двоструке добитнице Нобелове награде, Марије Кири. Биће вам предочени детаљи везани за њена достигнућа у области хемије и физике.

Наслов предавања: Поглед у скривено -- шта нам открива електромагнетно зрачење

Предавач: др Лазар Раденковић и др Јелена Делибашић

Термин: 09.12.2023. 11:30 – 13:00

Просторија: Лабораторија 012

О предавању: Да ли је лоптица отишла у аут, или у поље? Да ли је скупа уметничка слика копија или оригинал? Да ли можемо да гледамо кроз зидове? На ова питања ћемо дати одговоре. Или, боље речено, видећемо одговоре. Завирите у скривено, видите невидљиво…

Наслов предавања: Фотонпонска и топлотна конверзија сунчевог зрачења; Електричне карактеристике соларних модула

Предавач: др Лана Пантић Ранђеловић, др Ивана Радоњић Митић

Термин: 09.12.2023. 10:00 – 11:30

Просторија: Лабораторија 501

О предавању: У оквиру предавања ученици ће се упознати са основним принципима фотонапонске и топлотне конверзије сунчевог зрачења, савременим достигнућима и применама. Кроз лабораторијске вежбе испитиваће се електричне карактеристике соларних модула од монокристалног и поликристалног силицијума, као и њихова ефикасност у зависности од интензитета сунчевог зрачења.

Наслов предавања: Едукативни постери: уметност приказивања знања

Предавач: Јелена Матејић

Термин: 09.12.2023. 10:00 – 11:30

Просторија: Рачунарска учионица 5

О предавању: Ова интерактивна радионица ће вам помоћи да се упознате са кључним аспектима стварања, дизајнирања и представљања научних истраживања кроз динамичну форму едукативних постера. У првом делу радионице, истражићемо уопштене карактеристике едукативних постера, као и приступе при њиховом креирању и дизајнирању. Размотрићемо различите начине приказивања истраживања и знања, елементима који чине добар постер, али и које су најчешће грешке у раду. У другом делу, имаћете прилику да се практично упустите у свет стварања постера. Овај део радионице омогућиће вам да будете креативни, истражујете, примените стечено теоријско знање и створите своје прве постере под стручним вођством. Очекујте инспиративно искуство које ће ваша истраживања учинити визуелно запаженим.

(лика је преузета са сајта www.pexels.com)

Наслов предавања: Светлост – талас или/и честица?

Предавач: проф. др Саша Гоцић

Термин: 16.12.2023. 11.30 - 13.00

Просторија: Лаб. 012

О предавању: Идеја предавања је да се кроз извођење одговарајућих експеримената да осврт на истраживање природе светлости – вероватно једног од најинтригантнијих питања које мучи научнике кроз миленијуме развоја људског друштва. На основу претпоставке о таласној природи светлости успешно су објашњени ефекти интерференције и дифракције светлости при наиласку на мале препреке или отворе (Хајгенс, Јанг, Френел, Мајкелсон). Са друге стране, ефекат трансферзалне поларизације светлости (осцилације нормалне на правац кретања) је навео Њутна да светлост посматра као ситне честице-корпускуле. Честични приступ и Планкова идеја квантовања емитоване енергије су послужиле Ајнштајну да уведе појам фотон и објасни фотоелектрични ефекат. Све већи број експеримената је показивао да се светлост понаша и као талас и као честица, односно да има дуалну (двојаку) природу, али и да честице (електрони на пример) показују ефекте дифракције, то јест манифестују таласну приоду. Даљи развој науке у XX и XXI веку је само отворио још већи број питања о скривеној природи светлости.

Наслов предавања: Мерење температуре монокристалних и поликристалних соларних модула; Активно хлађење соларних модула

Предавач: Стефан Ђорђевић

Термин: 16.12.2023. 10:00 – 11:30

Просторија: Лабораторија 501

О предавању: Предавање које ће вам пружити увид у технике активног хлађења фотонапонских панела. Ученици ће имати прилику да се упознају с апаратуром за мерење електричних параметара фотонапонских панела у лабораторијском окружењу. Након успешно извршених мерења, биће у могућности да детаљно анализирају резултате. Осврнућемо се и на практичне аспекте примене добијених података у реалним условима рада, што ће ученицима обезбедити целовито разумевање утицаја различитих техника хлађења на перформансе фотонапонских система.

Наслов предавања: Практична астрономија

Предавач: др Милан Милошевић

Термин: 23.12.2023. 10:00 – 11.30

Просторија: Лабораторија 600

О предавању: О телескопима кроз историју, од Галилеја и Њутна до Хабла и Џејм Веба. Упознаћете се са најважнијим карактеристикама телескопа и начином њиховог рада. Осим теоријског предавања видећете и четири телескопа који се налазе у Лабораторији за астрономију, астрофизику и астробиологију ПМФ-а и научићете како се припрема телескопско посматрање и како се ови телескопи користе.

Наслов предавања: Како уз помоћ квантне механике тестирати бомбу, а да она (највероватније) не детонира?

Предавач: др Данило Делибашић

Термин: 03.02.2024. 10:00 – 11:30

Просторија: Учионица 301

О предавању: Замислимо (чисто хипотетички) да поседујемо неку фотосензитивну експлозивну направу, тј. бомбу. Бомба се активира уколико на њу падне и један једини фотон тј. зрак светлости. Међутим, нека постоји одређена вероватноћа да је бомба ћорак. Једини могући начин да сазнамо да ли је ћорак је да бомбу осветлимо. Мана овог приступа је очигледна: уколико бомба није ћорак, она ће овим експериментом експлодирати - а то бисмо желели да избегнемо. Да ли ће питање да ли је бомба ћорак стога заувек остати нерешено, или ипак постоји неки начин да се уверимо у исправност бомбе, а да је не активирамо? Заронимо у узбудљиви и чудновати свет квантне механике и пронађимо неочекивани одговор на претходно питање.

Наслов предавања: Утицај обновљивих извора енергије на развој туризма и географског простора

Предавач: Анђелина Марић Станковић

Термин: 03.02.2024. 11:30 – 13:00

Просторија: Учионица 301

О предавању: О предавању: Час је посвећен анализи кључне теме која се бави повезаношћу између обновљивих извора енергије, туризма и географског простора. Циљ предавања је истражити како примена обновљивих извора енергије утиче на развој туристичких дестинација и географских подручја. Полазећи од основних појмова обновљивих извора енергије, предавање ће пружити увид у актуелне трендове у коришћењу ових извора у туризму. Проучавање географског простора фокусираће се на идентификацију потенцијалних локација за имплементацију обновљивих извора енергије и њихов утицај на одрживи развој туризма. Кроз интерактивну дискусију и анализу примера добре праксе, ученици ће развити разумевање комплексних веза између енергетских ресурса, туризма и географског планирања, стварајући темељ за даље истраживање и дискусију током курса.

Извор: Нена Велинов

Наслов предавања: Глобално загревање - узроци и последице (предавање)

Предавач: др Нена Велинов

Термин: 10.02.2024. 10:00 – 11:00

Просторија: Просторија 100

О предавању: Климатске промене већ увелико доносе последице по животну средину и начин живота на који смо навикли. Ово предавање пружа информације о узроцима, али и последицама које угрожавају опстанак биљних и животињских врста, али и човечанства. Покушаћемо да дођемо до одговора на питање: Шта урадити како би се зауставило глобално загревање?

Извор: https://commons.wikipedia.org

Наслов предавања: Plazma – haos naelektrisanih čestica - od računarskog čipa do medicine (предавање и демонстрациони огледи)

Предавач: др Жељко Младеновић

Термин: 10.02.2024. 11:30 – 13:00

Просторија: Учионица 508

О предавању: Предавање ће бити посвећено основним карактеристикама плазме и јонизованог гаса као „четвртог агрегатног стања“, као и њиховом налажењу у природи и лабораторији. Посебна пажња биће посвећена значају јонизованог гаса за примене у техници и технологији, почев од различитих светлећих цеви са гасним пражњењима, преко примене у производњи интегралних кола и микрочипова, до најновијег поља примене у биомедицини.

О предавачима

др Жељко Младеновић, руководилац програма за област физичких наука

др Жељко Младеновић је доцент на Департману за физику ПМФ-а у Нишу. Бави се научно-истраживачким радом у области Физике јонизованих гасова и плазме, односно нумеричким моделовањем физичких и хемијских процеса у нискотемпературним плазмама на атмосферском притиску. Поред тога, ангажован је у одељењу за ученике са посебним способностима за физику гимназије „Светозар Марковић“ у Нишу. Био је ангажован и у гимназији „Бора Станковић“ у Нишу, у одељењу за ученике са посебним способностима за хемију и биологију, тако да има вишегодишње искуство у раду не само са студентима већ и средњошколцима посебно заинтересованим за природне науке.

др Саша Гоцић, предавач

Др Саша Гоцић је редовни професор на Департману за физику ПМФ-а у Нишу. Дуги низ година се бави експерименталним радом и моделовањем процеса у јонизованим гасовима и нискотемпературној плазми. Поред тога, током држања лабораторијских вежби и наставе из предмета Оптика постао је опчињен природом светлости и проучавањем њених особинама.

Др Милан Милошевић, предавач

Доцент на Департману за физику ПМФ-а у Нишу. Наставник у одељењу за физику у Гимназији „Светозар Марковић“. Оснивач и главни уредник сајта www.svetnauke.org. Професионално теоријски физичар који истражује (космолошку) инфлацију и жели да сазна како је свемир настао. У „реалном“ свету вишегодишњи борац за разоткривање астролагарија и осталих квазинаука и бића из бајки XX и XXI века, на Интернету, и шире. Највећи део времена посвећује популаризацији и приближавању науке младима, фотографији, астрономији и слободном софтверу.

Др Лазар Раденковић, предавач

Др Лазар Раденковић је доцент на Департману за физику ПМФ-а у Нишу и наставник у одељењу за физику гимназије Светозар Марковић. Бави се методиком наставе физике. Покушава да да одговор на питање како најбоље објаснити законе физике свима који (не) желе да их науче. Омиљени део физике му је Механика, а омиљени део механике – биомеханика.

др Владан Павловић, предавач

Др Владан Павловић је ванредни професор на Департману за физику ПМФ-а у Нишу. Од средњошколских дана постаје заљубљеник у науку кроз истраживачку станицу Петница, као и у такмичења из физике. Одмах при упису факултета, тј. од 2007. године, постаје активан члан општинских и регионалих комисија средњошколских такмичења, као и сарадник ИСП-а. Од тада је, константно, последњих 17 година члан у овим комисијама као и сарадник у ИСП-у. Од тога је 4 године био и члан републичке комисије за такмичења, 2 године вођа олимпијског тима Србије и 4 године руководилац семинара физике. Током оно мало времена што му преостане након популаризације физике и рада са талентима, покушава да се бави квантном оптиком.