12:30, 10.01.2023. | Lice u lice s naučnicima NIŠ

Naši naučnici na listi najuticajnijih: profesor Predrag Stanimirović

izvor: PMF Žurnal

U serijalu tekstova “Lice u lice s naučnicima” naši novinari diskutuju sa omiljenim profesorima Prirodno-matematičkog fakulteta o pravcima u kojima se nauka razvija i ulozi naučnika u 21. veku.

Ove nedelje vam donosimo intervju sa profesorom Predragom Stanimirovićem, sa Departmana za računarske nauke. Povod ovog intervjua je to što se po drugi put našao na prestižnoj Stenfordovoj listi 2% najuticajnijih naučnika na svetu.

Izvor: Isidora Nikolić

Kojim se oblastima nauke Vi konkretno bavite?

 

  • “Bavim se primenjenom matematikom,od teorijske matematike do nekih elemenata računarskih nauka; najvećim delom je to primenjena matematika- numerička i linearna algebra, simbolička izračunavanja, rekulentne neuronske mreže, nelinearna optimizacija… Ima dosta elemenata u tome da se udruže matematika i računarske nauke.”

Izvor: Isidora Nikolić

Našli ste se na listi najuticajnijih naučnika i to jednog od najprestižnijih fakulteta Stanford. Koji je bio Vaš prvi utisak kada ste to saznali?

 

  • “Ja sam to saznao od drugih ljudi, javili su mi mejlom da se nalazim na toj listi. Za mene je to bila velika čast, potvrda za sav moj rad u nauci. Pripadnost listi 2% najuticajnijih naučnika u svetu je mnogo značilo za moju profesionalnu afirmaciju, ali se nadam da to ima uticaj i na afirmaciju fakulteta, afirmaciju našeg Univerziteta i cele naše države. Pripadnost toj listi za mene predstavlja veliki podstrek za budući istraživački rad. Ja sam na toj listi bio i prošle godine, pa sam na neki način očekivao da ću se pojaviti i ove godine. Na ovoj listi se našlo ukupno pet profesora sa našeg fakulteta, koliko je to veliki uspeh govori činjenica da je sa Niškog Univerziteta bilo ukupno devetoro profesora, od čega je petoro sa našeg fakulteta.”

Izvor: Isidora Nikolić

Šta biste izdvojili kao najvažnije dostignuće do sada?

 

  • “Pripadnost ovoj listi jeste veliko dostignuće, ali bilo je i drugih. Ako krenemo hronološki, sigurno je veliko dostignuće u to vreme bila diploma završenog fakulteta, zatim diploma o odbranjenoj doktorskoj disertaciji, zatim za veliki uspeh smatram i publikacije u časopisima sa visokim impakt faktorom, zatim progresivno rastući broj citata koji potvrđuje da su moji rezultati inicirali neka istraživanja u svetu; na kraju sve to potvrđujemo pripadnošću Stenfordovoj listi 2%najuticajnijih naučnika u svetu, kako ove, tako i prethodne godine. Relativno nezavisno od pripadnosti ovoj listi, moj veliki uspeh i doprinos našem fakultetu, Univerzitetu u Nišu, ali i Srbiji jeste 13 odbranjenih doktorskih disertacija pod mojim mentorstvom, od toga, dve disertacije su odbranjene od strane studenata iz drugih visokoškolskih ustanova, i dve od strane studenata iz inostranstva što svakako ima uticaj u okviru cele Srbije i u okviru regiona. Moj veliki uspeh je i veliki broj saradnika koji su rasuti po celom svetu.”

Izvor: Isidora Nikolić

Šta Vam je najviše značilo od svih priznanja i nagrada koje ste dobili?

 

  • “Izdvojio bih dve stvari- povelja koju sam dobio kao najbolji diplomirani student na Filozofskom fakultetu u Nišu 1983. godine i pripadnost Stenfordovoj listi 2% najuticajnijih naučnika u svetu što predstavlja veliku satisfakciju za napor koji sam uložio, za kreativan rad koji vodi u nova otkrića i sve veće obaveze i odgovornosti, to je rad koji ne može da se završi, otvaraju se novi vidici, nove perspektive i nove mogućnosti; to je rad koji se voli i u kome se uživa i u kome je radno vreme jednako celokupnom raspoloživom vremenu; sav taj rad vodi ka tome da vas poštuju i uvažavaju u celom svetu, imate brojne saradnike svuda po svetu, ali naravno, porodica je uz sve to na prvom mestu. Napomenuo bih i to da se lista formira na osnovu relativno složenih kalkulacija koristeći Scopus profile autora, pri tome se koriste različiti kriterijumi kao što su broj publikacija ili produktivnost, različite autorske pozicije, rangiranje na osnovu oblasti istraživanja, citiranost sa i bez autocitata, H indeks i ostali indeksi. Morala je da se uzme u obzir i pripadnost određenoj oblasti nauke jer nije isti broj citata u jednoj oblasti nauke kao što je u drugoj oblasti. Možete imati veliki broj citata u jednoj oblasti nauke ali da ste u relativno lošijoj poziciji nego u drugoj oblasti sa manje citata.”

Izvor: Isidora Nikolić

Da li možete napraviti paralelu između onoga što ste vi učili kao student i onoga čemu sada podučavate studente, pretpostavljamo da se dosta toga promenilo?

 

  • “Mnogo toga se promenilo. Pre svega ono što smo mi učili je uglavnom bila teorijska matematika bazirana na matematičkoj analizi, zatim funkcionalna analiza, kompleksna analiza, teorija mere i integrala, diferencijalne jednačine. Mogli smo samo da prođemo i vidimo kompjuter koji je smešten u učionici, sa performiranim karticama. Posle diplome sledilo je izučavanje diskretne matematike, teorije grafova, numeričke optimizacije, linearnog programiranja. Posebno se nauka promenila u oblasti programiranja- stari programski jezici su prestali da se izučavaju, s druge strane, pojavili su se novi programski jezici i nove oblasti informatike koje se svakodnevno menjaju. Praktično je školovanje na fakultetu bila samo dobra osnova za celoživotno učenje. Velika je razlika i u pristupu u nastavi, mi smo “hvatali” beleške i to nam je bio osnovni a ponekad i jedini izvor literature, potom smo se okupljali i upoređivali svoje beleške, što je imalo svoje prednosti. Dobra knjiga je bila pravo bogatstvo, a posebno su na glasu bile ruske knjige sa rešenim zadacima.

Izvor: Isidora Nikolić

Za vreme poslediplomskih studija odlazili smo u Beograd na Matematički institut kako bi kopirali radove koji su nam bili potrebni; putovanje vozom i potom kopiranje ceo dan koliko se moglo jer biblioteka je bila na različitim spratovima i to bibliotekarima brzo dosadi, ceo dan ste pored kopir aparata. Radovi su se tražili po žurnalima, a sada imate sve na Internetu; studenti imaju kompletnu literaturu i pristup Internetu, predavanja pretočena u pdf fajlove, manja je motivacija za prisustvo na nastavi. Velika razlika je i u broju ispitnih rokova kojih sada ima mnogo više, mi smo imali samo četiri- januar, jun, septembar i oktobar, dok je april bio rezervisan samo za apsolvente; i to je bilo sasvim dovoljno. Moglo je dobro da se planira jer je raspored ispita za celu godinu izlazio oktobra. Pitanje je koliko je toliko ispitnih rokova danas produktivno i korisno. Učilo se sa entuzijazmom i sa uverenjem da će svet biti bolji i da će se bolje živeti; sad se to gleda pragmatično, malo se izgubilo od onog entuzijazma.”