Naši naučnici sa liste najuticajnijih: profesor dr Dragan Đorđević
izvor: PMF Žurnal
U serijalu tekstova “Lice u lice s naučnicima” naši novinari diskutuju sa omiljenim profesorima Prirodno-matematičkog fakulteta o pravcima u kojima se nauka razvija i ulozi naučnika u 21. veku.
Ove nedelje na redu je intervju sa profesorom dr Draganom Đorđevićem sa Departmana za matematiku, sa kojim smo imali čast da razgovaramo, kako o Stenfordovoj listi najuticajnijih naučnika na kojoj se našao po drugi put ove godine, ali i o raznim drugim izazovima sa kojima se susreću naučnici na putu ka uspešnom bavljenju naukom.
Izvor: PMF Žurnal
Našli ste se na listi najuticajnijih naučnika i to jednog od najprestižnijih fakulteta Stanford. Koji je bio Vaš prvi utisak kada ste to saznali?
- Znao sam da je ta lista izašla, ali nisam obraćao pažnju na to. Relativno je komplikovano tražiti po toj listi, tako da je to za mene bilo iznenađenje. Osećaj je bio lep. Ipak stiže potvrda da posle 20 godina rada zaista vredi ono što radite. U maloj državi, na malom univerzitetu i još manjem fakultetu ipak se može kada se radi puno i onako kako treba.
Da li ste to negde očekivali? Ipak se dugo godina uspešno bavite naukom, objavili ste dosta članaka, samostalno ili u saradnji sa kolegama, za različite naučne časopise, naučne radove, često ste citirani…
- Ne, nisam očekivao. Nisam se ni nadao. Ni na kraj pameti mi nije padalo, zato nisam ni proveravao kada sam čuo da su te liste izašle. Jednostavno sam radio svoj posao, pa šta bude biće.
Ovo je svakako jedna veoma lepa potvrda za Vaš dosadašnji rad. Koliko je važna za Vas i Vaš dalji rad, ali i za našu malu zemlju?
- Potvrda je bitna i za mene lično, i za fakultet, i za univerzitet, i za zemlju. Ipak se radi o maloj siromašnoj zemlji u kojoj je uvek aktuelna priča o odlivu mladih mozgova koji napuštaju zemlju. Sada u takvoj zemlji imamo nekoliko naučnika koji su uticajni u celom svetu. I to jeste veliko priznanje. Mnogi u svetu ne znaju ni za našu zemlju, a kamoli za Niš. Zato je još značajnije da se čuje za nas. I to na jedan ovako lep način. Zato mislim da treba da se teži ka tome da se što više naučnika nađe na ovakvim listama. Ali i da se mladi ljudi određenim merama države podstaknu da rade jer se do toga ne dolazi preko noći, pa ni za jednu ili dve godine. Do toga se dolazi posle više godina ili čak više decenija ozbiljnog rada u nauci. Zato se u vašim godinama treba zainteresovati za nauku, da bi kasnije došla i određenu afirmaciju za uloženi rad.
Šta biste izdvojili kao najbitnije dostignuće do sada? Šta Vam je najviše značilo od svih priznanja i nagrada koje ste dobili?
- Svakako je ova najznačajnija. Jer biti na listi 2% najuspešnijih naučnika na svetskom nivou je nesumljivo najviše priznanje koje sam dobio. Dobile su ga i kolege sa departmana Ljubiša Kočinac, moj profesor, i Dijana Mosić, moj doktorant. Ne znam sa čime bih to mogao da uporedim. Verujem da je ovo jedno od najvećih priznanja koje matematičari u Srbiji u ovom momentu mogu dobiti.
Izvor: Pixels
Koliko je danas matematika popularna?
- Ako govorim o neposrednoj primeni matematike u kompanijama ili bankama najveću primenu ima matematička statistika i numerička analiza koje se koriste za obradu velikog broj podataka. Prirodno je da se veliki broj podataka javlja u mnogim ljudskim delatnostima: hemija, eksperimentalna fizika, baze podataka u bankama, procene rizika u osiguravajućim društvima… Ogromna je primena matematike. Delatnosti, industrijske ili društvene, u ljudskom društvu ne mogu da postoje bez ovoga. U svim pojavama se javlja ogroman broj podataka koje treba sistematizovati i proceniti rezultate njihove evaluacije uz primenu računara, naravno. Matematička statistika, numerika i primena računara su veoma važni.
Kojim oblastima se Vi bavite?
- Najviše funkcionalnom analizom i linearnim operatorima na Banahovim i Hilbertovim prostorima sa primenama u numeričkoj analizi i linearnoj algebri.
Pojedinci smatraju da teorijske grane matematike nemaju konkretnu primenu, ne znajući da naučnici koji rade u oblasti fizike, mehanike, elektronike upravo od matematičara traže rešenje za konkretne probleme.
- Nije tako. Sva matematika jeste teorijska, ali je sva matematika primenjena. Funkcionalna analiza predstavlja osnov kvantne mehanike uz statistiku, stohastiku i parcijalne diferencijalne jednačine. Ne može matematika da se podeli na teorijsku i primenjenu. Ono što je teorijska matematika u početku vrlo brzo joj se vidi primena u drugim naukama recimo u zasnivaju drugih naukama. Ako krenemo od jedne vrlo apstraktne matematičke discipline kao što je matematička logika ona igra ulogu u formiranju matematike, fizike, kvantne mehanike, teorije relativiteta.
Šta Vas je zadržalo u funkcionalnoj i numeričkoj analizi, teoriji operatora, linearnoj algebri…?
- Ja sam bio vrlo mlad kada sam odlučio da se bavim funkcionalnom analizom. O svemu ovome o čemu danas pričamo, krajem osamdesetih godina je bilo samo naznaka. Međutim, meni se „svidela“ funkcionalna analiza i metode koje ona koristi su bile veoma interesantne. Rezultati do kojih se dolazilo primenom funkcionalne analize u raznim oblastima matematike i fizike su bili za mene veoma značajni. Jer funkcionalna analiza se primenjuje svuda: parcijalne diferencijalne jednačine, harmonijska analiza, Furijeova analiza, stohastika, numerička analiza, linearna algebra…
Šta je bio najveći izazov u Vašem dosadašnjem radu?
Ima puno izazova… Odbrana doktorske disertacije je sigurno bio prvi. Napredovanje drugi izazov. Izbor u zvanje vanrednog, potom redovnog profesora, rukovodilac projekata, mentor mnogim studentima na doktorskim studijama matematike… Zaista je bilo mnogo izazova. Ne mogu da izdvojim neki posebno. Za mene su svi značajni.
Izvor: Pixels
Kako vidite dalji razvoj matematike?
- Ceo svet se okreće neposrednim primenama. Dalji razvoj matematike će se fokusirati na direktne primene u drugim naukama, ali postojaće i grane matematike koje će biti važne i za samu matematiku kao nauku. Pored već pomenutih, statistike i numeričke analize, verovatno najvažnije za modelovanje mnogih pojava su diferencijalne jednačine, harmonija analiza, funkcionalna analiza… Algebra, recimo, koja je pre 30 godina pomerila svoje težište zbog primene računara je jako važna. Ona paralelno razmatra primenu algebarskih struktura u računarstvu i teorijski deo koji možemo naći, recimo, u kristalografiji u fizici.
Koji projekat trenutno radite, šta istražujete?
- I dalje se bavim funkcionalnom analizom, rešavanjem raznih jednačina, Banahovim i Hibertovim modulima kao i njihovim primenama u kvantnoj mehanici.
Poruka svim mladim ljudima da od dvadesetih godina krenu da rade ozbiljno to što žele da rade da bi kasnije u zrelim godinama mogli da uberu plodove svog truda. Isplatiće se.