Koliko često se zapitate da li to cveće koje imate u vazi, na balkonu ili prozoru ima još neku funkciju osim da vam ulepšava životni prostor? Da li cveće cveta samo zato što je lepo ili se to ipak dešava s nekim posebnim razlogom? Da li i životinje oko nas primećuju njegovu lepotu? Koja to tajna čini cvetove posebnim ? Zašto je teško naći strukturu u prirodi koja može da se poredi sa cvetom? Zašto su ljudi bili opčinjeni cvećem od prvog susreta s njim? Upoznajmo se sa ovom tajnom zajedno…
Na osnovu fosilnih ostataka znamo da su se prvi cvetovi pojavili pre oko 125 miliona godina, međutim prve kopnene biljke pojavile su se mnogo ranije, pre čak 470 miliona godina. Iz ovoga zaključujemo da je proces formiranja prvih cvetova trajao dosta dugo u evoluciji biljaka. Samim tim shvatamo da cvetovi nisu nimalo jednostavne strukture. Proces formiranja trajao je toliko dugo kako bi omogućio nastanak najsavršenijeg organa koji će pomagati biljkama da se razmnožavaju, ali to ne znači da je cvet polni organ biljaka. Cvet predstavlja reproduktivnu tačku biljaka cvetnica u kojoj se nalaze muški i ženski reproduktivni organi biljke, okruženi čitavim nizom zaštitnih sterilnih delova. Sistem zaštitnih delova čini cvetni omotač- perijant. Perijant se sastoji iz čašičnih listića zelene boje i kruničnih listića koji se među današnjim biljkama mogu pronaći u ogromnom spektru boja, čime je stvoren mnogo veći diverzitet od onog koji je postojao kada su se cvetnice pojavile.
Od davnina cveće ima jako bitnu ulogu u svakodnevnom životu ljudi, upravo zbog svog zanimljivog i, često intrigantnog, izgleda. Veliki broj biljaka je smatran povezanim sa božanstvima i upotrebljavan je prilikom religijskih rituala i pogrebnih običaja, poput narcisa koji je predstavljao veoma bitnu biljku Antičke civilizacije i Starog Egipta, gde je simbolizovao večnost i preporod. Mnogim biljkama su pripisivane magijske moći, pripremani su magični napici, izvođeni magijski rituali… Međutim, u svemu tome nije bilo nikakve magije već dejstvo alkaloida i drugih aktivnih supstanci prisutnih u njihovim organima, koje su imale različita dejstva na nervni sistem.
Svi cvetovi, koliko god izgledali različito, imaju iste delove. Cvet se sastoji iz sterilnih i fertilnih delova. Sterilni delovi čine cvetni omotač koji se sastoji iz čašičnih i kruničnih listića. Fertilni delovi cveta su oni koji nose polne ćelije. Prašnici su delovi cveta koji nose muške polne ćelije dok je tučak deo u kome se nalaze ženske polne ćelije.
Cvetovi se razlikuju po tome kojoj od dve velike grupe biljaka pripadaju, dikotilama- Magnoliopsida ili monokotilama- Liliopsida. Cvetovi dikotila su kod najvećeg broja predstavnika petočlani, mada ima i predstavnika sa četvoročlanim ili tročlanim cvetovima. Cvetovi monokotila su kod većine predstavnika tročlani, ređe se javljaju dvočlani ili četvoročlani, dok se nikad ne javljaju petočlani.
Funkcija cvetova je u privlačenju oprašivača- polinatora. Najčešće su to insekti, zatim ptice, slepi miševi, ali i mnogi drugi kičmenjaci i beskičmenjaci . Svaka vrsta biljaka ima svoje karakteristike kojima privlači polinatore; to su boja cveta, miris, oblik i obeležja specifična za vrstu biljaka koju oprašuje određena grupa životinja. Sve ove karakteristike imaju za cilj da što više povećaju šanse za privlačenjem određene vrste oprašivača. Još je davno i sam Darvin pokušao da pronađe razlog zašto su cvetovi najčešće jarkih boja. Po njemu, obojenost cvetova dolazi iz potrebe biljke za privlačenjem oprašivača tako što će cvetovi biti obojeni tako da stvaraju kontrast naspram zelenih listova.
Međutim, i biljke imaju svoje zahteve što se polinatora tiče. Idealan polinator bi bila životinja koja se kratko zadržava na svakom od cvetova, brzo se kreće među jedinkama , odgovara samo jednoj vrsti biljaka i ne jede previše.
Jedan od najočiglednijih načina na koji se cvetovi razlikuju jedan od drugog, ono što se uočava pre razlika u veličini, obliku i simetriji, jeste njihova boja. Boja cvetova predstavlja rezultat taloženja pigmenata u laticama; mada postoje i vrste sa jarko obojenim braktejama, čašicama ili prašnicima.
Boja cveta se tradicionalno posmatra kao jedan od načina na koji biljke privlače oprašivače, ali postoji i veliki broj dokaza o sklonostima različitih oprašivača ka različitim bojama. Poslednjih godina se smatra da je obojenost prisutna kako bi činila kontrast sa vegetacijom te lakšim formiranjem slike, kao logičnije objašnjenje od onog da pojedine životinje imaju određene favorite među bojama.
Polinatori pronalaze svoje cvetove za oprašivanje putem vida, ali i drugih čula. Pred vama su u prirodi najzastupljeniji polinatori i cvetovi kakve svaka od grupa oprašuje.
- Pčele- cvetovi plave i žute boje, vidljivi u ultraljubičastom delu spektra; bilateralne simetrije, u obliku duboke bočice; slabog mirisa; sa većom količinom nektara i polena.
- Leptiri- cvetovi žute, crvene i narandžaste boje; u obliku duboke bočice, sa platformom za sletanje; slabog mirisa; sa dosta nektara.
- Noćni leptiri- cvetovi bele boje; u obliku dubokih bočica, bilateralne simetrije; jakog, slatkog mirisa koji se oseća noću; sa obilnom količinom nektara.
- Muve- cvetovi bele, bledo žute ili krem boje; u obliku tanjira; slabog mirisa; sa malom količinom nektara.
- Tvrdokrilci- cvetovi bele i krem boje; u obliku tanjira ili boce; voćni, poprilično jak miris; krug nektara.
- Ptice (najčešće kolibri)- cvetovi crvene i narandžaste boje, vidljivi u infracrvenom delu spektra; bilateralno simetrični, uspravno postavljeni cvetovi, u obliku boce; slabog mirisa; sa velikom količinom nektara.
- Slepi miševi- cvetovi bele boje; široki, u obliku tanjira; jakog mirisa buterne kiseline; bogati nektarom, sa dosta polena.
Kad sledeći put ugledate cvet u prirodi, nemojte ga ubrati. Njegova lepota ima za zadatak da privuče životinju koja će ga oprašiti, a zauzvrat dobiti nektar. Nemojte ubiti ni pčelu koja je doletela u vašu blizinu, ona je krenula ka cvetu, ne ka vama. Proces njihovog usklađivanja kako bi savršeno prianjali jedno drugom odvijao se milionima godina, i sada,kada predstavljaju savršen spoj, nemojte im uskratiti obostrano zadovoljstvo, već ih ostavite da uživaju u svojoj, naizgled maloj, pobedi.